Osnovna škola Ksavera Šandora Đalskog Donja Zelina

Ove godine učenici naše škole svojim su radovima sudjelovali na Dječjem recitalu kajkavske poezije u Krapini održanom u utorak 5. rujna.

U sklopu Tjedna kajkavske kulture već se dugi niz godina održava recital na kojem nastupaju učenici sa svojim kajkavskim pjesmama. Svake godine sve je veći broj djece i mladih uključen u brojne festivalske aktivnosti.

Prema navodima organizatora, ove su godine na natječaj za Dječji recital kajkavske poezije Krapina 2023. pristigla 273 literarna rada iz 59 osnovnih škola. Iz naše škole poslali smo ukupno sedam radova. Prosudbeno povjerenstvo izabralo je 72 literarna rada koji su objavljeni u Malom dječjem zborniku.

Među njih bio je uvršten i rad koji je napisao Stjepan Višak, naš učenik iz prošlogodišnjeg 8.n. Među 43 učenika koji su izveli svoje radove, Stjepan se predstavio svojom kajkavskom pjesmom „Lubav“ i nastupio u zelinskoj narodnoj nošnji. Stjepanovu pjesmu, kao i druge koje su bile poslane, možete pročitati u nastavku, a slike pogledajte u galeriji.

Lubav

 

Videl sem dva leptira

kak tancaju oko cvetja.

Poleteli su v zrak

pa se vrnuli nazaj.

 

Videl sem i tičeka dva

kak na grane sediju

i milo popevaju.

 

Videl sem deklicu

kak bere cvetje, trga

latice i govori: Rad me ima

nema me rad, rad me ima...

 

Lubav je to.

Ona je vu šumi, na polu,

vu zraku.

Segde je lubav!

Stjepan Višak, 8.n

 

Pucica

 

Rumena,

ko črlena jaboka,

te je prava selska pucica.

 

Lasi ima du nakel,

zmotane v dvije kite,

tak su liepe,

da sem se zalubil vujne.

 

Ona je sa liepa črlena i bucmasta,

te je pak moja

selska pucica.

 

Marija Višak, 8.n

 

Kušlec

Kak mali nisem znal

kaj je lubav.

Mislil sem da je te –

kušlec same.

 

Al' ne!

Te je nekej pune

lepše, vekše i slajše.

 

Lubav je velika stvar!

 

Sad već znam,

kad sem velik,

da je lubav, a i kušlec –

prava čar.

 

Stjepan Višak, 8.n

 

Eh, to proljeće

Eh, to proljeće je brže došle sim,

pa još v krevetu spim..

Eh, to proljeće svega z sobum nojsi,

moje dane krade i projsi!

Eh, to proljeće tak brze dojde,

a zima pak iste brze projde!

 

Emanuela Kunjko, 8.n

 

Moji mački

V jutro me prvi zbudi,

opet je gladen.

Dam mu jesti,

pak mu ne paše.

On bi se čuval,

a ja moram iti v školu.

Velim mu:

– Ni meni se iti neće,

al' kaj bum, maček?

 

Prejdem na štaciju,

a viš njega, ide z menu.

– Bi ti z menu v školu, ha?

 

Onda dojde drugi maček,

pa se vrnem nazaj

i zaprem ih v hižu.

 

Prejdem v školu pa si mislim:

– Mački moji, dosti vam je

z menu doma čubiti,

a negda mi i nereda delati.

(I ja se znam fejst na vas rasrditi.)

Al' ipak vas volim,

vse po redu.

 

Pitam se samo,

dok zadatke pišem:

– Valda je z vami

sad sve okej?

 

Elena Srpak, 7.a

 

Vuzem

 

Vuzem je došel

farbati jajca treba,

lubav iza sateroga

kuta nam vreba.

 

Jajca su na stolu

špek, luk i zelje,

a mati moja iz kujne

same melje.

 

Vuzem je došel,

cvetje vane cveta

i tak bu ostale

do kraja ovoga leta!

 

Emanuela Kunjko, 8.n

 

Zavičaj moj

 

V zavičaju mojemu trava

zelena raste,

trešnje cveteju

i ceste se duge protežeju.

 

Svak si je sused i svi se poznaju,

bez problema

jeni druge pozdravlaju.

 

V zavičaju mojemu

sekud cucke čuješ,

a mačke vidiš na sakemu putu.

 

Zavičaj moj

poseben je baš

ovde se saki oseća

ko naš.

 

Emanuela Kunjko, 8.n

 

Našim bivšim osmašima želimo da pišu i dalje, a nove male kajkavce pozivamo da stvaraju jer ćemo njihove radove isto slati na ovakve natječaje.

 

Lidija Vešligaj, prof.