Dva dana smo skupa. Zove se Melisa. Najslađe mi je kada poslije škole u parkiću vikne: „Bruno, stani!“ Danas sam ju primio za ruku i odveo na sladoled. Kući uvijek dođem kasno pa moram mami objašnjavati…Naravno, ne želim joj reći za Melisu. Tada bi tata saznao pa bi mi počeo pričati o svojim curama i kako moram na vrijeme prekinuti svaku vezu. To se dogodilo s Lorenom. Prekinuo sam s njom zbog straha da me ne traži naušnice kao neka cura moga tatu prije 20 godina. Zaboravio sam ju, nadam se da je i ona mene, iako to tako ne izgleda…Svaki dan oni pogledi, kao da me želi ubiti… Nema veze, sada se moram skoncentrirati na vezu s Melisom.

Sutra je treći dan naše veze. Sutra joj neću ništa kupiti. Prvi dan sam joj kupio čokoladu, ona meni ništa. Samo se nasmijala. Danas, drugi dan naše veze, kupio sam joj sladoled. Ona meni ništa! Sutra,  treći dan naše dugotrajne veze, ona će meni nešto kupiti…Kad smo već kod toga, dobro bi mi došla nova olovka. Brzo sam zaspao. Probudila me budilica. Moram u školu. Obukao sam košulju, nove traperice, a na glavu sam ispraznio cijelu tubu gela.  Šetajući  prema školi, sreo sam Lorenu. Da, to je ona luda cura s još luđim pogledom. Samo sam prošao pored nje. A onda…zlatna kosa,smeđe oči, crvena haljina, raširene ruke…Prazne ruke? Gdje je moja olovka?„Hej, Bruno! Znaš li što je danas?” pitala me nasmijavši se. „Treći dan naše veze, zar ne?” posramljeno sam ju pitao. „Ti se sigurno šališ! Pa rođendan mi je!” Molim? Zaboravio sam rođendan vlastitoj curi? Curi u koju sam zaljubljen?Ja sam najgori dečko!

„No, jesi li mi pripremio neko iznenađenje?” pitala me zaljubljeno. „Ja, ja…” nisam znao što reći. „Kako si nezreo! Gotovo je! Prekidamo!” Okrenula se i potrčala prema školi.

Taj dan sam preskočio školu. Otišao sam kući. Razmišljao sam o curi koja mi je promijenila život, a ja sam ju izgubio. Nemam volje za životom.

Sinula mi je jedna ideja! Kupit ću joj bombonijeru, malog medu i dijamantne naušnice! Dobro… Zaboravimo naušnice.

Jutro je došlo brzo. Poklone sam spremio u vrećicu i krenuo. Kad sam došao blizu škole, vidio sam da neka cura trči prema meni…Melisa! To je Melisa!„Bruno, oprosti. Jučer sam preburno  reagirala. Izvoli!” Dala mi je olovku. Kako je pogodila? Olovku nisam dobro ni pogledao od njezine ljepote. Dao sam joj poklone. Obrazi su nam se rumenili. Zagrlila me i poljubila u obraz. Mislim da sam se još više zaljubio. Pomirili smo se, otišli u park i pričali o vjenčanju. Mislim da je Melisa ona prava!

Leonarda Jurkovac, 7.b