Jesenska staza

Bilo je rano jutro. Vjekoslava je privlačila jesen i šareno lišće. Kao da ga je zvala da izađe van i prošeta jesenskom stazom.

Vjekoslav je izašao i počeo šetati. Vidio je ostalu djecu kako šeću jesenskom stazom. Zvao ih je i vikao da ga pričekaju. Nitko ga nije čuo.

Odjednom stvori se on u vlastitom krevetu. Sada je već zbilja bilo pravo jesensko jutro. Samo je sanjao da je šetao jesenskom stazom, ali ovog puta to se ostvarilo. Sada je zbilja šetao stazom. Ostala djeca još su spavala. Vjekoslav je imao jesen samo za sebe. Nitko ga nije mogao zaustaviti u uživanju.

Vjekoslav Fučkan, 5. a

Jesensko jutro

Bilo je to jednog tihog maglovitog jesenskog jutra. Magla je bila toliko gusta da se mogla rezati nožem. Ivan je ležao u krevetu i lijeno se protezao. Nije mu se dalo izaći iz toplog kreveta. Zamišljeno je gledao kroz prozor svoje spavaće sobe tu gustu i dosadnu maglu. Tako gledajući van, Ivan je razmišljao kako je ptičicama hladno i vlažno od magle. Odjednom mu je sinula jedna odlična ideja. Dosjetio se da bi mogao napraviti kućicu za ptičice.

Skočio je iz kreveta, oprao je zube i na brzinu se obukao. Istrčao je iz kuće i otišao ravno u tatinu radionicu. Tamo je pronašao sve potrebno za kućicu. Ivan je neumorno mjerio, pilio i zabijao čavliće. Uskoro je kućica za ptice bila gotova. Sad ju je samo trebalo postaviti na neko drvo i pričekati ptičice da se usele u svoju novu kućicu.

Nije trebao dugo čekati. Jedna ptičica je plašljivo doskakutala do kućice, a za njom i druge. Ivan je bio presretan što je pomogao ptičicama. I dalje je bilo maglovito, ali sada to Ivanu više nije smetalo.

Ivan Vodopijevec, 5. a