Najlakše se odreći poroka. 

Onoga čega se zapravo i sami želimo riješiti. 

Pa nam je ovako idealna prilika. 

Ono je drugo teže prijatelju. 

Odreći se sebe. 

To je bitka na teži način. 

Kad ti nagrne bijes, a ti trebaš ostati miran. 

Kad nagrne ljutnja, a ti ne opsuješ. 

Kad te hvale i uzdižu, a ti ostaneš ponizan. 

U tišini, da te nitko ne vidi. 

To je odluka čovječe. 

Odreći se lijenosti koja izjeda. Ljubomori reći laku noć. 

Grubost ostaviti po strani. 

Mržnju izbiti iz prsiju. 

To je odricanje. 

Odreći se izbjegavanja dobroga, zasukati rukave i krenuti. 

Pomoći. 

Jednom ne sebi, nego drugima. 

Učiniti dobro i ne reći nikome. 

Moliti i srcem i rukama. 

Hodati i kada te noge više ne služe. Ostati dosljedan. Do kraja. 

Baš kako je On za tebe ostao dosljedan, a mogao je odustati.  Ali nije odustao.  Iz čiste ljubavi.

Nje lako umrijeti sebi, ali je u tome stvarna poanta. 

Ljubiti čisto, ponizno. Najteže, znam. Ali jedino isplativo. 

Jer tako će ljubav roditi strpljivost. Strpljiivost će roditi davanje. 

Davanje, radost.  Radost, mir.  Mir, istinu. 

A istina koja oslobađa bit će nagrada.  A istina je On – koji ti je dao Ljubav. 

Sve opet dolazi njoj. Onoj, koja se za nas predala do kraja, da bi mi živjeli. Shvaćaš li poantu?

(I.K.)